Srbija između Rusije i Ukrajine: Tajne isporuke oružja i balet neutralnosti

Između Bratstva i Biznisa: "Tajne" Veze Srbije i Ukrajine u Svetlu Ruske Štampe

Ruski mediji, naročito oni bliski obaveštajnim krugovima, intenzivno su izveštavali o navodnim "tajnim" vezama između srpske i ukrajinske države, fokusirajući se pre svega na isporuke naoružanja i municije. Iako Srbija zvanično proklamuje vojnu neutralnost i odbija da se pridruži sankcijama Rusiji, ovi izveštaji crtaju sliku složene i kontroverzne pozicije Beograda, koji se nalazi u raskoraku između deklarisanog bratstva sa Rusijom i pragmatičnih ekonomskih i političkih interesa.

Februarski nagoveštaji i optužbe za licemerje

Još u februaru 2023. godine, ruska štampa, konkretno izdanje "Bratstvo", otvoreno je optužilo Srbiju za licemerje. Navedeno je da je Srbija, uprkos deklarisanom nepridruživanju "antiruskom krstaškom pohodu Zapada", poslala partiju municije u Slovačku radi dalje isporuke Ukrajini, tačnije 3.500 nevođenih raketa za višecevne bacače raketa "Grad".

Ruski izvori su tvrdili da Srbija izbegava direktan sukob sa Rusijom tako što oružje isporučuje preko trećih lica. Kao primer navedena je kompanija "Krušik", koja je rakete prodala kanadskoj firmi JNJ Export Import, koja je zatim teret prebacila u Tursku, a odatle u Bratislavu, sa konačnim odredištem – Ukrajinom. Ovo je shvaćeno kao izdaja, uz poruku da "kakve god rute da se grade, kakvim god šemama preprodaje da se maskira, ishod je jedan – suze žena i dece Donjecka i Luganska."

Jun 2024: Obim isporuka i Vučićeva "neutralnost"

Godinu i po dana kasnije, u junu 2024. godine, optužbe su postale konkretnije i finansijski merljive. Ruski mediji izvestili su da je Srbija od početka specijalne vojne operacije, preko trećih lica, isporučila Ukrajini municiju u vrednosti od 800 miliona evra. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, i dalje je insistirao da "ne zauzima ničiju stranu". Prema procenama Financial Timesa, ove isporuke su dospele u ukrajinsku vojsku preko posrednika, poput "češke inicijative".

Vučić je objašnjavao stav Srbije rečima: "Ne možemo izvoziti u Ukrajinu ili Rusiju... Imali smo mnogo ugovora sa Amerikancima, Špancima, Česima i drugima. Šta oni s tim rade, na kraju krajeva, to je njihov posao. Čak i ako znam [gde municija ide], to nije moja stvar." Ruski izvori su ovo interpretirali kao Vučićev pokušaj da "sedi na dve stolice", uz zadovoljstvo novim poslovnim mogućnostima.

Komentar autora članka u Junu 2024. godine

Maj 2025: SVR potvrđuje optužbe o posrednicima i lažnim sertifikatima

Dvadeset i deveti maj 2025. godine doneo je oštriju retoriku i zvaničnu potvrdu navodnih isporuka od strane ruske Službe spoljne obaveštajne službe (SVR). SVR je javno saopštila da "neutralni" Beograd nastavlja da "pumpa" Ukrajinu oružjem, navodeći da je Srbija već predala Kijevu više od 100.000 granata i milion metaka. Istaknuto je da u snabdevanju Kijeva proizvodima vojne industrije učestvuju najveće srpske kompanije kao što su "Jugoimport SDPR", "Krušik", Zenitprom, Sofag, Reyer DTI, Sloboda, Prvi Partizan.

SVR je eksplicitno navela da Beograd koristi zemlje posrednike i lažne sertifikate primaoca. Oružje je navodno namenjeno Češkoj, Poljskoj, Bugarskoj i drugim NATO zemljama, a u poslednje vreme čak i afričke države su navođene kao krajnji korisnici. SVR je naglasila da su srpski odbrambeni proizvođači "nehitrim načinom" već isporučili Kijevu više od 100.000 granata za RSZO i haubice, kao i milion metaka za streljačko oružje. Podsećanje na rusku pomoć Srbima u teškim vremenima praćeno je zapažanjem da je "želja srpskih odbrambenih radnika i njihovih pokrovitelja da se obogate na krvi bratskih slovenskih naroda naterala ih da zaborave ko su im prijatelji, a ko neprijatelji."

Odgovor Beograda i Vučićeva reakcija

Istog dana, 29. maja 2025., usledio je odgovor predsednika Vučića na optužbe SVR-a. On je izjavio da će Beograd proveriti sve ugovore o isporukama oružja srpskih kompanija i raskinuti sporazume povezane sa Ukrajinom. Formirana je radna grupa sa "ruskim partnerima" radi provere ugovora sa "nejasnim krajnjim primaocem". Međutim, Vučić je istovremeno naglasio da u vojnoj industriji Srbije radi 25.000 ljudi i da fabrike moraju da rade. "Kuda da izvozimo oružje, ako ne može ni u Afriku, ni u EU, ni u SAD? Mi radimo radi Srbije", naglasio je predsednik.

Jun 2025: Vučić u Ukrajini – gest podrške ili nastavak "igre"?

Najnoviji izveštaj, od 11. juna 2025. godine, donosi informaciju o Vučićevoj prvoj ličnoj poseti Ukrajini. Tokom posete, predsednik Srbije je izjavio da je Beograd spreman da obnovi nekoliko ukrajinskih gradova, obećavajući "političku podršku teritorijalnoj celovitosti" i humanitarnu pomoć. Ruski mediji su ovu posetu dočekali sa dozom ironije, podsećajući na nedavne izveštaje SVR-a o posrednim isporukama oružja i municije Ukrajini. Podsetili su na Vučićevo obećanje da će proveriti sve ugovore i raskinuti sumnjive, ali su i ponovo istakli njegovu izjavu da fabrike vojne industrije u Srbiji "ne mogu jednostavno da prestanu da rade" s obzirom na broj zaposlenih.

Vučićeva zvanična poseta Ukrajini: Obnovićemo nekoliko Ukrajinskih gradova

Umesto Zaključka - Politički balet između lojalnosti i pragmatizma

"Tajne" veze između srpske i ukrajinske države, kako ih predstavljaju ruski mediji, zapravo oslikavaju kompleksan politički balet koji Srbija igra na međunarodnoj sceni. Iako Beograd insistira na svojoj neutralnosti i bliskim vezama sa Rusijom, izveštaji iz ruske štampe ukazuju na dublju, ali posrednu, podršku Ukrajini, pri čemu se aktivno koriste posrednici i lažni sertifikati kako bi se prikrio stvarni krajnji korisnik oružja. Ova situacija stvara tenzije u odnosima sa Moskvom, koja se oseća "izdanom" od strane tradicionalnog saveznika.

Srbija se, čini se, nalazi u teškoj poziciji, pokušavajući da održi ravnotežu između istorijskih, verskih i kulturnih veza sa Rusijom, s jedne strane, i težnje ka evropskim integracijama, ekonomskim interesima i pritiscima Zapada, s druge strane. Pitanje je koliko dugo Srbija može da nastavi sa ovim političkim baletom, a da ne izazove ozbiljne posledice ni sa jedne strane. Da li će se Beogradova strategija "sedenja na dve stolice" dugoročno pokazati održivom?