Kratki istorijat rudarstva na srpskim prostorima od praistorije do XVI veka

 

PRIKAZ SREDNJEVEKOVNOG SRPSKOG RUDARSTVA

slika: Srbija Stefana Nemanje i Stefana Prvovenčanog

Rudarstvo na Balkanu poznato je još od praistorije. Rudokopi na Rudnoj Glavi (blizu Majdanpeka) datiraju se u rani enolit (oko sredine 4. milenijuma s.e.). Rudna bogatstva su eksploatisana i u antičko doba. O rudnicima Gornje Mezije ostalo je puno tragova. Oni su u administrativnom pogledu bili podelјeni na: dardanske, šumadijske, rudnike u dolini Peka i rudnike u dolini Timoka. Rimlјani su eksploatisali zlato, srebro, bakar, olovo i gvožđe. Srbi su pri doseljavanju znali bar za obradu gvožđa, a o njihovom rudarstvu svedoče i termini kao što su: rupa, ruda, okno, Kopaonik.

Dolazak Sasa pokrenuo je intezivnu rudarsku proizvodnju, jer su oni doneli novu tehniku kopanja i obrade rude. Došli su iz Erdelјa pod pritiskom mongolske najezde (1241-1242), a verovatno i pre toga na poziv srpskog vladara, sudeći po činjenici da je njihovo prisustvo zabeleženo u Brskovu na početku pete decenije 13. veka. Mesto gde su prvo delovali bilo je Brskovo na Tari u blizini Mojkovca. Ono je dobilo uređenje po ugledu na ono koje su Sasi doneli iz domovine (knez na čelu uprave, veće purgara). U Brskovu su eksploatisani srebro, glamsko srebro i bakar. Ono privlači trgovce, pre svih, Kotorane i Dubrovčane. Tu su bile carina i kovnica novca, koje srpski vladar daje u zakup. Posle smrti cara Uroša (1371), trg i rudnik Brskovo počeo je da slabi i propada, ali i 1399. godine Dubrovčani posećuju ovaj trg, a 1433. godine ubrajaju ga u napuštena mesta, iako je Brskovo radilo i u 16. veku pod Turcima. Drugi rudnik koji su otvorili Sasi bio je Rudnik na istoimenoj planini. Tu 1312. godine postoji njihov notar, a prvi put se Rudnik pominje 1293. godine. Rudnici na Kopaoniku aktivni su od početka 14. veka. U Bosni se Sasi prvi put pominju 1365, kada su rudnici već aktivni. Naziv Sas vremenom je izgubio etničko obeležje, pa u 14. veku označava pravni status, a u 15. je sinonim za rudara. Od kraja 14. veka rudarstvo prelazi u ruke domaćih lјudi.

O prisustvu Sasa svedoči i mnogobrojna toponimija: u blizini Brskova, međa ide na Sase, Saška reka kod Rogozne, Sase kod Srebrenice, selo Sasi u Lepenici. To su toponimi koji se pominju u srednjovekovnim izvorima. Njima treba pridružiti i današnju toponimiju: selo Sase i Saški potok na Goliji, Šaševo u dolini Ibra, Šaškovac kod Janjeva, Šaška reka u Poreču, Saška reka kod Srebrenice, selo Sasini na Sani, Saš i Saško polјe kod Foče, selo Sase kod Višegrada. O prisustvu Sasa govori i toponimija koja je nastala pod uticajem nemačke rudarske terminologije: Ceovi kod Janjeva, Novog Brda i Koporića, Covište kod Plane, Orti kod Borovice u Bosni, selo Špat kod Srebrenice, Štone kod Takova, Štona na Rudniku i Kopaoniku.

Krajem 13. i početkom 14. veka otvaraju se jedan za drugim rudnici u Srbiji. Anonim je 1308. zabeležio da je Srbija bogata srebrom, olovom i gvožđem, i da srpski kralј ima sedam rudnika srebra. A po svedočanstvu Gijoma Adama, Srbija je 1332. godine imala pet rudnika zlata i još nekoliko u kojima se kopalo srebro sa primesama zlata. U to vreme u Srbiji rade rudnici: Brskovo, Rudnik, Novo Brdo (1303), Trepča (1303), Rogozna (1303), Janjevo (1304), Trešnjica (1312) i Lipnik (1319). U narednim decenijama otvoreni su: Plana (1346), Koporić, Ostraća na

Kopaoniku, Crnča u Podrinju i Železnik pod Kosmajem u Kučevu. U Bosni se prvo javlja Ostružnica u srednjoj Bosni i Srebrenica u Podrinju, a u drugoj polovini 14. veka otvaraju se i Fojnica i Kreševo. U severoistočnoj Bosni u ovo vreme se otvaraju Kamenica, Olovo i Ćeće. Pored Brskova, sasko uređenje dobili su i Novo Brdo, Srebrenica, Fojnica i Olovo.

Početkom 15. veka otvaraju se novi rudnici: u Kopaoničkom basenu, Zaplanina (1400), Livađe(1405), Belasica( 1423), Kovači( 1426), BeloBrdo(1428);u Podrinjskom basenu: Zajača (1412), Bohorina (1412), Krupanj (1415); u Srednjobosanskom basenu: Deževica (1403), Dusina (1413). Do tridesetih godina 15. veka u izvorima je poznato oko 30 rudnika. Pod jednim imenom (Novo Brdo, Trepča, Srebrenica, Plana) obeležavani su veliki prostori sa velikim brojem okana. Pored otvaranja novih, intenzivnije se eksploatišu i stari rudnici.

Proizvodnja u rudarstvu imala je dva složena procesa: dobijanje rude i njena prerada. Drugi proces odvijao se blizu reka i potoka kako bi se koristila vodna energija. Oba kompleksa poslova sastoje se od velikog broja radnih operacija sa teškim tehničkim problemima. Velike su razlike bile i u vrstama rude, pa dok se gvožđe nalazilo pri površini, za zlato i srebro moralo se kopati dublјe u zemlјu. Ostaci antičkog rudarstva bili su neka vrsta putokaza u traženju rude. Jama na kojoj su tek započeli radovi nazivala se šurf, a ruda je na početku iznošena koritom, a zatim se izvlačila vitlom (hašpula). Ako bi se šurf pokazao mere vredan^ odmerilo bi mu se rudno polјe u krugu od oko 16 metara (100 metara kvadratnih). Iz okna se razvijao ceo sistem jama: horizontalnim galerijama (štolna) izvlačila se ruda i obezbeđivala ventilacija. Ceo sistem rudničkih objekata nazivao se ceh. U dublјim cehovima postojale su crpke za odbranu od vode, a prostor u oknu je osvetlјavan svećama od loja. U Novom Brdu, ruda se nalazila na oko 150 metara dubine.

Topionice su morale biti u blizini rudnika zbog transporta. U blizini njih je moralo biti tekuće vode zbog podizanja plakaonica radi ispiranja rude. Voda je bila neophodna i pri droblјenju rude, jer je čekić pokretala voda - samokovi. Pre toplјenja, neke rude su podvrgavane prženju na otvorenom prostoru (rošti). Tom prilikom, kao i pri toplјenju, oslobađali su se štetni gasovi, pa su topionice morale biti dalјe od naselјa. U Srebrenici su bile blizu grada, pa su izazvale smrt mnogih lјudi i žalbe Dubrovčana. Točak topionice pokretan je vodnom energijom, za nadimanje velikih mehova. Zbog važnosti, po točku se nazivalo sve ono što čini topionicu (kolo). U osnovi topionice je trajno izidano ležište od opeke, kamena ili ilovače, povezano sa mehovima koji raspalјuju vatru. U svim rudarskim postrojenjima radilo je mnogo lјudi različitih zanimanja (valtruci, roštari, plakioničari, tarač, polovčar). Radove su ometali gasovi, koji su, kao i pojava podzemnih voda, dovodili do nesreća. Složenost poslova upućivala je na udruživanje lјudi (družina).

Kotorani i Dubrovčani su bili glavni kupci proizvoda srpskog rudarstva. Dubrovčani osnivaju po rudarskim mestima svoja stalna naselјa (kolonije), od kojih su neke bile veoma brojne, kao one u Rudniku, Srebrenici, Novom Brdu, Trepči, Visokom, koje se razvija zbog blizine Fojnice. Nagli uspon proizvodnje srebra i zlata izazvan je nestašicom u Evropi usled husitskih ratova. Padom Despotovine (1439), rudnici stagniraju, a po njenoj obnovi (1444), nikada više ne dostižu raniju snagu.

Glavni preduzetnici i finansijeri srpskog rudarstva bili su Dubrovčani, koji metale izvoze u Italiju. Mnogo se trgovalo glamskim srebrom, ranije iz Brskova, a u 15. veku iz Novog Brda i Janjeva. Najveće tržište srebra, posebno iz srpskih zemalјa, bila je Venecija. Godišnja proizvodnja srebra u Srbiji i Bosni iznosila je bar 30 tona, a verovatno i više. Pored srebra, u velikim količinama je izvoženo i olovo.

Po padu srpskih zemalјa pod osmansku vlast, jedan broj rudnika bio je napušten. Pored razaranja i rasel«avanja stanovništva (Novo Brdo), krupan udarac rudarstvu zadat je promenom uloge tržišta. Turci su zabranjivali izvoz srebra i zlata i prisilno su ove metale usmeravali ka državnim kovnicama. Trgovci gube ulogu posrednika i motiv da deluju kao preduzetnici. Sva rudarska mesta uklјučena su u sultanov has. Još 1475. godine, kao rudarski centri pominju se Novo Brdo, Srebrenica, Kratovo, Trepča, Janjevo, Breznik. Nastavili su da rade i Zaplanina, Belasica, Belo Brdo, Koporić, ali sa neuporedivo manjim prihodima. Javlјaju se i neki novi rudnici: Markovci - Jarkovci, Sutiska, Gošćanica, Ržana, Borovica u Bosni, Vareš. U prvoj polovini 16. veka dolazi do procvata u rudarstvu. Rade Plana i Rudnik, a u selu Ba je otvoren novi rudnik. Počinju da rade rudnici u Istočnoj Srbiji (Sasi kod Lukova, Kučajna, Majdanpek). Aktivni su i dalјe Železnik (Stojnik pod Kosmajem) i Rudišta (Ripanj). Pored srednjovekovnog rudnika gvožđa Gluhe Vasi (Gluhavice), nastaje jedan broj novih rudnika gvožđa, posebno u Bosni (Sebešić, Gračanica, Drenovac).